Веснин кутак - ко о чему, ја о учењу
Да сам једина која истиче значај образовања, вероватно бих ућутала. Међутим, многи, далеко паметнији од мене, истичу да омогућавање деци да се школују је најбоље оружје против неправде, друштвене стагнације, јер помаже стварање дуготрајних промена у друштву и квалитетнијег живота. Неки су спремни на личне жртве да би деца широм света имала право на образовање.
Ви којима сам већ помињала први пример, мало стрпљења. Неће бити наодмет да се подсетите. Дакле, реч је о Грегу Мортенсону, хуманисти, некадашњем алпинисти и коаутору књиге „Три шоље чаја“ која је према „Њујорк Тајмсу” била најпродаванија књига у току 220 седмица (више од 4 године) и до сада је објављена на преко 29 језика. После неуспелог похода на Килиманџаро II, повређен и оболео, провео је извесно време са народом Корфа на обронцима Тибета, где се свакодневно уверавао у високу моралност тих јединствених људи. А онда, један призор му је потпуно променио живот – на отвореном, без учитеља, 82. деце (78 дечака и 4 девојчице) клече и штаповима пишу по смрзнутом тлу вежбајући градиво учено претходних дана. Сиромашни мештани не могу да плате учитеља за више од три дана. Осталим данима, деца се редовно окупљају на пропланку, стојећи у савршеном кругу отпевају химну, а затим клекну у круг и сатима уче напољу на леденом ваздуху. Господин Мортенсон те 1993. године распродаје сву своју имовину, лишава себе најосновнијих удобности (спава у свом ауту), ради прековремено, проналази донаторе, да би после три године саградио прву школу, до 2014. године. Институт за Централну Азију, који је основао планинар, научник и милијардер Џин Хоурни, а за чијег директора је именовао Грега Мортенсона, је финансирао и надзирао, а сами мештани, у незамисливо тешким условима, а опет у неочекивано кратким роковима, саградили 191. школу у сеоским крајевима Пакистана, Авганистана и Таџикистана.
Други пример нам даје Малала Јусефзеј, седамнаестогодишња Пакистанка, која је ове године постала најмлађи добитник Нобелове награде за мир.
Како потиче из породице која руководи низом школа у том крају, Малала је рано увидела значај образовања. Имала је непуних 12 година када је 2009. написала блог „Под псеудонимом” за ББЦ. У њему је детаљно описала свој живот под окупацијом Талибана који не дозвољавају девојчицама да похађају школу и своје ставове о потреби промовисања образовања. Њена размишљања су подстакла људе широм света да озбиљније приступе стварању могућности за сву децу да се школују.
Истовремено је подстакла Талибане да прогласе фатву (јавни позив да се неподобна особаубије). Тог 9. октобра 2012. наоружани мушкарац је у школском аутобусу испалио три метка у тада петнаестогодишњу Малалу. Један је погодио, у леву страну чела, путовао целом дужином лица и затим изашао на рамену. Данима је била у критичном стању. Чим је то било могуће, пребачена је и лечена у Бирмингему, у Енглеској.
Постала је симбол непомирљиве борбе за права на образовање, додељена су јој бројна признања, снимљен је документарни филм о њој, у Уједињеним нацијама је одржала говор залажући се да сва деца широм света имају право на школовање.
А ви, децо моја, којима се школовање подразумева, чији родитељи налазе начина да вас школују и могућност да развијате своја различита интересовања док год ви то желите, и не слутите колико сте срећни. Мада, често помислим да вас брига уже и шире породице оптерећује и да је један од проблема да сматрате да нисте успешни колико би требало. Како другачије да се протумачи да у задацима где се тражи да само заокружите један од понуђених одговора не урадите све примере, него као страх да не направите грешку. Случајно сам наишла на „Водич за учење – како да са мање труда и времена постижете одличне резултате,“ прочитала и помислила да би вам неки савети могли користити. Пре свега, потпуно се слажем да су 8 највећих проблема у учењу:
1. Стално одлагање почетка учења – Небројено пута се догодило да по завршетку часа приђете и питате ме да ли можете следећег часа да одговарате. То питање исти ученици постављају данима, што само показује да постоји жеља да се оцена поправи, али и недовољна посвећеност учењу, вероватно због мноштва других занимљивијих активности.
2. Брзо одустајање од те намере.
3. Нередовно учење.
4. Осећај брзог заборављања и помешаности ученог је у непосредној вези са претходним прoблемом, а дато образложење је: „зато што се учи више од онога што је оптимално за тај дан, не повезујете чињенице, информације и знања из претходних лекција или сличних предмета, нисте довољно пута поновили градиво, нисте разјаснили најважније целине, и сл.
5. Страх од испитивања због којег пре него што почнете да одговарате размишљате о неуспеху. Развијање оптимистичног става, понављањем кратких и јасних реченица попут: „Ја могу и хоћу да научим!“, уз истовремено одговорно и редовно учење морају да доведу до бољих резултата.
6. Учење без проверавања и понављања градива – Опет цитирам: „Прелазите градиво само читањем. Док читате све разумете, задовољни сте, мислите да ће све остати у меморији. Варка. Учење без понављања и проверавања је узалудно учење.“
7. Непостојање властите организације градива односи се на корист од свакодневног планирања шта, којим редоследом и колико дуго ћете учити. Немојте себи постављати превелике захтеве и неоствариве циљеве, јер ће вас одустајање од нереалних тежњи само додатно обесхрабрити.
8. Постојање великих тешкоћа у разумевању градива које, по ауторима, се јављају када сте одсуствовали са часа или сте, како кажу, само „херметички слушали“, односно размишљали о нечем другом.
Корисним и применљивим сматрам и поглавље „Неколико најбитнијих ствари за учење“ из истог извора, а то су:
1. Услови у којима учите.
Пре почетка учења потрудите се да обезбедите себи оптималне услове.Проветрите собу пре почетка учења. Чист ваздух и температура од 18 до 22 степена повећавају способност за учење. Уколико је то могуће, учите увек у
исто време и наистом месту, седећи за столом, са којег сте претходно склонили све непотребно, а припремили сав неопходан материјал.
2. Планирајте учење – сваког дана одредите редослед учења,учите у континуитету 45 до 60 минута, учење различитих тема и предмета прекидајте кратким одмором.
3. Начин на који учите – грaдиво ћете научити боље и за краће време ако оно што је обрађено у школи учите истог или следећег дана. Пре почетка учења прво треба да прелистате уџбеник и белешке да се подсетите градива које сте учили прошлог пута. Затим пажљиво прочитајте лекцију и белешке, ако је потребно и неколико пута. Након читања размислите шта је битно у лекцији и то подвуците или означите поред, са стране текста неким знаком. Градиво ћете најбоље научити ако део по део лекције препричате гласно, својим речима. Ако је лекција дугачка, поделите је на више целина, па почните са учењем прве од мањих. Почетни успех ће вас мотивисати да са лакоћом научите и остале делове лекције. Предлажу и да наслове лекција напишете на папиру као питања, па покушате да испричате без гледања у књигу. Пожељно је и да вас родитељи или пријатељи преслишају – само, они гледају у књигу, а ви не. Предлог је да после одговорно извршених обавеза себе наградите.
4. Подстицаји за учење. Познато је да злонамерне, инцидентне особе треба избегавати, пожељно је да се окружите позитивним, добронамерним и толерантним људима од којих можете очекивати подршку када наиђе лош период. Такође се предлаже да и сами хвалите и бодрите себе. Ако можете себи свашта да кажете, можете рећи нешто лепо, посебно када постоји добар разлог. С тим у вези, мислим да је потребно да верујете да ће се ваш труд исплатити. Ако резултати не буду одмах они очекивани, истрајте, анализирајте због чега нисте били довољно успешни, да ли сте прешли преко нечега што нисте разумели, и сл.
Нешто сам преузела из поменутог приручника, који можете пронаћи на сајту http://www.link/-group.eu, понешто допуњавала личним размишљањима и искуствима. Надам се да ће ово писаније утицати на вас, бар мало. И опет да се вратим на ваше родитеље, особе које вас познају целог вашег живота. Нису њихова очекивања само идеализовање њиховог мезимчета. Они сигурно знају ваше потенцијале и само покушавају да вам то докажу. Зашто им не бисте веровали, односно како се усуђујете да не верујете родитељима?! Прошли неуспеси су прошли, а пред вама је океан неистражених личних могућности. Почните да мењате своје навике, одредите циљеве и полако их остварујте. Не одустајте ни после почетних неуспеха. Запамтите: „Сигуран пут ка успеху подразумева да увек треба покушати још једном.“ (Томас Едисон) И запамтите још и ово: „Образовање је скупо, али је незнање још скупље“, рекао је Клаус Мозер.
Нема коментара:
Постави коментар