Историја Србије

Пише: Наташа Чингелић, VII разред

 

ДИНАСТИЈА НЕМАЊИЋА

Лоза Династије Немањића (1166-1371):

– велики жупан Стефан Немања

– краљ Стефан Првовенчани

– краљ Стефан Радослав

– краљ Стефан Владислав

– краљ Стефан Урош I

– краљ Стефан Драгутин

– краљ Владислав II

– краљ Стефан Урош II Милутин

– краљ Стефан Урош III Дечански

– цар Стефан Урош IV Душан Силни

– цар Стефан Урош V Нејаки

   Великом жупану Немањи, заправо, према првим писаним документима (1186.године) потписаним његовом руком, име гласи „Неман“, што је само један од многих синонима од тотемског назива „змај“. Сасвим је очекивано да један поглавар носи тотемско име племена или народа,очувано у традицији. Век или два касније (са појавом гласа и симбола „Њ“ у српском језику) име овог рашког жупана, губи своје изворно значење и добија сасвим друго, а такође мења фонемско-графемски изглед, те постаје Немања.

   Стефан Немања је био велики жупан Рашке, родоначелник владарске династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку. Један је од најзначајнијих српских владара. Владар Рашке био је Тихомир, најстарији син властелина Завиде, носио је титули Великог Жупана. А најмлађи син био је Стефан Немања. Године 1166/1168. дошло је до сукоба између браћа, наравно због престола и велике титуле. Као победник изашао је Стефан Немања, а Тихомир је погинуо. Друга два брата (Мирослав и Страцимир) су признала његову власт. Немања је покренуо рат против Византије и дошао у сукоб са царем Манојлом I Комненом. После његове смрти 1180. године почео је нападе на византијске територије и проширио своју власт на српске области, осим Босне. Желео је да своју самосталну државу обезбеди и тражио је савезника за борбу против Византије. И пронашао је немачког цара Фридриха I Барбосу за свог личног савезника. Али ту долази до проблема. Цар Фридрих није желео да покрене рат против Византије. Он је само желео да обезбеди сигуран пролаз крсташкој војсци кроз Византију како би дошли до Јерусалима. И на крају наш јунак Немања морао је сам да ратује против Византије. Претрпео је пораз од стране Византијског царства и био приморан да склопи мир,и обећа да неће више ратовати против Византије. 1190. године склопљен је брак између његовог сина Стефана, који ће га наследити и византијске Принцезе.

   На државном сабору у цркви св. Павла и св.Петра одрекао се престола 1196.године. Затим се замонашио и добио име Симеон, заједно са својом женом. Убрзо после тога отишао је на Свету Гору где је заједно са својим сином Растком (Савом) изградио манастир Хиландар. Важно је нагласити његове најзначајније задужбине, а то су: Богородица и Свети Никола, Ђурђеви ступови.

   Преминуо је у Хиландару 1199. године, а посмртни остаци су му пренети и сахрањени у манастиру.